Stil Života

Da li nas pametni telefoni zaglupljuju?

Da li nas telefoni čine zavisnima je često postavljano pitanje. Da li generalno kao društvo provodimo previše vremena sa telefonima u rukama i zanemarujemo komunikaciju uživo? Koliko loše oni utiču na naše mentalno zdravlje? Da li nas pametni telefoni zapravo čine glupljima? To su neka od brojnih pitanja koja su se nametnula sa razvojem savremenih tehnologija.

Pre pojave pametnih telefona potrebne informacije smo morali tražiti u bibliotekama i obimnim enciklopedijama. Pozitivna strana ovakvog načina traganja za znanjem, za koje je, doduše, bilo potrebno vreme, bila je ta što je iza podataka stajalo ime stručnjaka koji je garantovao za njihovu tačnost. A traganje je iziskivalo marljiv rad. Enciklopedije sadrže brojne informacije, na razne teme, te stoga se više saznavalo. Znanje sa Googla ne može se porediti sa znanjem koje nam pružaju knjige. Sa instant informacijama koje su dostupne na internetu može se desiti da izgubimo sposobnost istraživanja i pronalaženja detaljnijih i sveobuhvatnih odgovora. Sa lako dostupnim informacijama koje su tu sa jednostavnim klikom, ne pružamo našem mozgu neurološki trening koji bi imao da se malo više ”pomučio” da dobije određeni odgovor. A lako dostupne informacije se lakše i zaboravljaju.

Da li ste znali da većina ljudi na dnevnom nivou pogleda u svoj pametni telefon otprilike oko 80 puta? Naviknuti da redovno proveravamo mobilne telefone, čak i kad su van vidnog polja, pojavljuje se nesvesno odvlačenje pažnje jer po navici tražimo svoj telefon što smanjuje fokusiranost i koncentraciju. Nivo distrakcije koju načine telefoni može da smanji mentalne sposobnosti. Istraživanja su došla do zaključka da samo prisustvo naših telefona smanjuje kognitivnu sposobnost. Preveliko oslanjanje i zavisnost o telefonima zaista može da šteti našem mozgu.

Telefoni mogu negativno da utiču na kapacitet i širinu ljudske inteligencije i to tako što doprinose lenjosti i stvaraju zavisnost, a s druge strane izazivaju i nedostatak angažovanosti i radoznalosti. A radoznalost je bitna jer doprinosi pronalascima, smanjenju grešaka prilikom donošenja odluka, povećanju profesionalnih i ličnih uspeha. Na telefonima imamo dosta aplikacija koje reševaju probleme i pamte umesto nas, a što čini da manje razmišljamo.Tokom njihove upotrebe moždana aktivnost je veća, a mozak ne može da pamti toliko brzo, stoga dolazi do problema sa pamćenjem. A uvek postoji i opasnost od bespotrebnog i besciljnog surfovanja netom koje nam oduzima vreme.

Ali kao i u svemu nije sve tako crno – belo. Sa druge strane, prednost pametnih telefona je ta što zaista možemo saznati mnogo informacija i činjenica iz svih sfera i oblasti. Brojne aplikacije nam mogu pomoći da razvijemo  kritičko i analitičko razmišljanje, zatim poboljšamo jezičke veštine i dodatno se obrazujemo. Tako da, pametni telefoni mogu da učine i da budemo kreativniji, da nađemo potrebne ideje i inspiraciju, te da upijamo više informacija.

Možda je rešenje za ovu nedoumicu zapravo u umerenosti upotrebe pametnog telefona. Iako je on deo svakondevnog života i neophodnost, ne treba dozvoliti da se previše oslanjamo na svoj telefon. Iskoristiti sve benefite, ali ne dozvoliti da kao u horor filmovima mašine kontrolišu nas. Jer ipak je um pametniji, on je taj koji je izumeo tehnologiju, pa i taj pametni telefon.

LEAVE A RESPONSE

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *