Književnost

Kako tehnologija menja svet književnosti

Razvoj moderne tehnologije nemonovno utiče na sadržaje modernog književnog stvaralaštva, složićete se. Počnimo od knjige, matrerijalizovanog oblika književnosti, koja je u savremenim tehnologijama preuzela virtuelni oblik, tj. postala je elektronski zapis do kojeg čovek stiže putem interneta. Elektronska knjiga počinje menjati svet čitaoca, ali postavlja i pitanje novog odnosa čoveka prema književnosti kako u stvaralaštvu tako i u konzumiranju.

U književnom stvaralaštvu tehnologija je uticala i na sadržaj i na strukturu dela. Neki tematski segmenti poreklom sa interneta mogu biti preneseni u književne sadržaje. Moderni roman može oponašati internet tekstove, tako da književno delo možemo čitati od bilo kog poglavlja, a da nam način čitanja ne menja doživljaj dela. Kao na primer Hazarski rečnik Milorada Pavića.

O književnim delima elektronski mediji nude pregršt podataka. Međutim, istinitost i verodostojnost istih vrlo često može biti dovedena u pitanje. Tako će biti ugušena i ona čuvena Boaloova rečenica ’’U istini je lepota’’, a što bi bio osnovni smisao književnog stvaralaštva. Reči i sažete rečenice elektronskih komunikacija mogu uticati na jezik književnog dela. Tako jezik interneta najčešće oduzima jezičke ukrase (jer od interneta se zahteva brzina, a ne lepota) i ugrožava se umetničko bogatstvo jezičkog izraza.

Nalazimo da tehnologija tako dvostruko guši književnost, jer tehnologija ne sme biti osnovni umetnički sadržaj i umetnik ne sme zaboraviti da su sam život i priroda nepresušna inspiracija i vrelo stvaralaštva. Tehnologija treba da bude tek manji deo toga, jer jedino intuicija u stvaralaštvu obogaćena emotivnim i misaonim procesima može dotaći večnost istine i lepote.

U konzumiranju književnih dela tehnološke mogućnosti su neograničene i daju mogućnost čitanja u udobnosti stana, u prevozu ili prostoru prirode.

Primer negativnog uticaja interneta je taj da deca često pripremajući se za čas književnosti, lenji da nešto zapravo pročitaju, traže prepričana književna dela koji su dostupna na internetu, što ubija naviku i magiju čitanja. Ovaj način konzumiranja književnosti svakako je štetan, jer konzument nije suštinski upoznao delo, naprotiv upoznao je samo iskrivljenu sliku i zamisao autora. Ovo je svakako loša slika uticaja elektronike u konzimiranju književnosti i umetnosti uopšte. Originalno delo ne trpi uticaje i zato je u prednosti; zato takvom treba pribegavati.

S druge strane, tehnologija može poslužiti i kao inspiracija u nastanku književnih dela. Vrlo često srećemo kritički ili futuristički odnos književnika o uticajima tehnologije na život i sudbinu čoveka i sveta, na primer u delima Brodskog, Zamjatina, Kafke, Kamija, Orvela. Ili budu vizionari pa predvide neke od budućih izuma poput Žil Verna.

Bilo kako bilo, književnost je tu od nastanka čoveka, kao stalna potreba i doživljaj sveta i života, kao uteha i vizija. I tako će uvek biti. Ostali uticaji i trendovi su prolazni ili se isprepleći sa ovom umetnosti. Služe tek kao oblik, kao inspiracija ili pomagalo.

Ako instinski želimo konzumirati i istinski upoznati vrednost književne umetnosti vratimo se knjizi. Ljubitelji književnosti to već znaju, jer razumeju one čarobne mirise knjige i suštinu književnosti, koja na ovaj način postaje snažnija, upečatljivija, bliža i toplija. A to nam je svakako potrebno zar ne?

LEAVE A RESPONSE

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *