Film

Moderan svet viđen kroz prizmu Istrebljivača

Istrebljivač (Blade Runner) je američki naučno-fantastični film iz 1982. godine, reditelja Redlija Skota, snimljen prema romanu Sanjaju li androidi električne ovce? Filipa K. Dika. Paul M. Samon je dobio zadatak da napiše poseban članak o snimanju filma, koji je kasnije dobio formu knjige Snimanje Istrebljivača. 2017 snimljen je i nastavak filma Istrebljivač 2049 sa Rajanom Goslingom u glavnoj ulozi.

Blade Runner se smatra jednim of najboljih naučno-fantastičnih filmova, a nalazi se, naravno, i na top listi 250 na stranici IMDB-a. Imao je 2 nominacije za Oskar i jednu za Zlatni globus. Uloge tumače Harison Ford, Šon Jang, Rutger Hauer, Edvard Džejms Olmos, Daril Hana.

Radnja filma prati penzionisanog detektiva Rika Dekarda koji živi u Los Anđelesu u, nama sada ne tako dalekoj budućnosti, u 2019. godini i ima zadatak da nalazi i “lovi” odbegle replikante – genetički stvorena bića koja se vizuelno uopšte ne razlikuju od čoveka, ali se koriste za opasne zadatke i poslove. Kao što to biva replikanti dižu ustanak nakon kojeg se njihovo postojanje zabranjuje. Zadatak specijalne policije je da love i ubijaju replikate na Zemlji.

Replikati su androidi koji su slika i prilika čoveka, ali stvoreni genetički i programirani da im životni vek traje svega 4 godine. No, sa vremenom im se javljaju osećanja, usađena im je lažna memorija o postojanju detinjstva i sakrivena im je tajna da zapravo nisu pravi ljudi, a sve u cilju kako bi sačuvali mir. Pošto žive na drugim planetama, pristup planeti Zemlji im je zabranjen.

No, šta se dešava kada se rodi ljubav između čoveka i replikanta? Naime Dekard se u toku svog zadatka zaljubljuje u ženskog replikanta Rejčel. Osećanja naravno poljuljaju verovanje u misiju koja mu je poverena. Za to vreme predstoji borba odbeglih replikanata da im naučnik produži vreme trajanja života. Deckarda i Rejčel ne odustaju od ideje da budu zajedno, pa beže i nastanjuju se u prirodi daleko od svega. No, verzijom iz 1992. godine promenjen je kraj filma i umesto happy ending-a, film se završava snom junaka u kojoj jednorog trči kroz šumu nakon što kasnije nađe figuricu jednoroga koju je dobio na poklon od prijatelja, ispada da je on znao njegov san i da glavni junak zapravo i nije čovek već replikant.

Blade Runner obrađuje puno motiva i tema. Jedna od njih je i tema o rasizmu u ljudskom društvu. Replikanti, iako isti kao ljudi, bića su drugog reda. Film postavlja pitanje o moralnom i etičkom postupanju sa njima. Iako imaju misli i osećanja prema njima se ljudi odnose kao prema objektima, programirano im je trajanje, izmišljeno detinjstvo, sakrivena je tajna njihovog postojanja. Trebalo bi da se razlikuju od ljudi po tome da nemaju empatiju, ali njihovo ponašanje u nekim scenama to opovrgava što je i logično jer imaju osećanja. Naravno, ovo povlači i motiv slobode i konstantna težnju za njom, potom teme autoriteta, njegovog preispitivanja i odbacivanja, paranoju likova, religiozne teme i odnos sa stvoriteljem, kao i pitanje kloniranja.

Film upozorava da je ovaj svet u budućnosti svet propadanja, svet straha, programiranog života i tame. Buduće vreme je vreme neprijateljstva. Priroda, čisti vazduh i sveža voda postaju san. Počinje rat između ljudi i tehnologije, u kojem tehnologija polako preuzima kontrolu. No, i jedni i drugi počinju preispitivati sebe. Ko su? Šta rade? Koja je svrha njihovog postojanja? Gde je čovečnost? Šta su to glavne komponente ljudi? Šta su osećanja, ljubav, sećanja? Ali osećanja se ne mogu programirati ni digitalizovati, ona su samo deo čovekove prirode.

Nije ostalo još mnogo do novembra 2019. tako da nemamo razloga za brigu, ali videćemo šta nam budućnost donosi.

LEAVE A RESPONSE

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *