Društvo

Pojedinac i ljudski odnosi u savremenom svetu

Ako razmišljamo o budućnosti ćovečanstva i pustimo mašti na volju, vidimo svet u kome nam tehnologija i razni revolucionarni izumi i mašine značajno olakšavaju život. Ljudskom umu pre tri veka možda nije bilo zamislivo da priča sa nekim koga ne vidi, a nama je to danas najnormalnija stvar na svetu.

Činjenica je da je ljudski um idejno neograničen i da svakodnevno tehnološki napredujemo, pa je normalno da se uplašimo i negativnih posledica koje razvoj tehnologije može imati. Tu su strahovi da će čovek biti zamenjen mašinom, da ćemo se previse otuđiti, postati zaglupljeni i slično. Javlja se i pitanje odnosa individualnog i kolektivnog postojanja u novom svetu izuma. Nesumnjivo je da nas tehnologija povezuje tako da možemo da se čujemo, dopisujemo i da vidimo jedni druge iako smo kilometrima udaljeni, što je svakako pozitivna strana. Ali, koliko tehnologija udaljava ljude koji su u prostoru fizički blizu? Neretko ćete videti pojavu koja je dosta kritikovana, a to je slika prijatelja koji su izašli sa namerom da se druže, kako sede za stolom gledajući svako u svoj telefon, i umesto da vode živ dijalog, oni se povezuju virtuelno, preko društvenih mreža.

Savremene tehnologije nas izazivaju da se iznova zapitamo o mestu čoveka u univerzumu i o tome šta znači biti racionalno i komunikativno biće u današnje vreme. Čini se da upotreba tehnologije sve više postaje najbitnija navika koju savremeni čovek poseduje. Pametni telefoni su postali stvar od koje se ne odvajamo, bez koje ne izlazimo iz kuće i koju po desetine puta na dan proveravamo. Postali su neophodni sadržaj naših života, a na neki način, može se reći da je u njima dostupna biografija svakog od nas, sa svim našim podacima. Svaki trenutak od onih običnih do bitnih događaja beležimo negde na internetu i kao da je veći prioritet da to fotografišemo i objavimo, nego da ga osetimo i memorišemo u sećanju.

Ako krenemo da razmišljamo o sebi kao pojedincima i opisujemo naš odnos sa tehnologijom, videćemo koliko smo zapravo ovisni, možda i više nego što bi želeli, a svakako više nego što bi trebalo.

Takođe, ne možemo a da ne budemo deo tehnološkog načina života, jer, ako ne posedujete pametni telefon osetićete se izolovano. Tako da je čoveku neminovno nametnut savremeni način života u kojem je tehnologija deo svakodnevnice.

Dolazimo do zaključka da savremena tehnološka sredstva povezuju ljude u smislu brže i efikasnije komunikacije i razmene podataka, ali u isto vreme nas udaljavaju. Ipak treba imati na umu da su ljudi potrebniji i bitniji od mašina, i pokušati da se više povežemo u realnom svetu, a manje virtuelnim putem. Jer, ljudi su društvena bića i ljudski um ne može opstati u izolaciji i otuđenosti.

Da li će čovek i društvo u budućnosti uspeti da sačuvaju čovečnost, odnose i osećaje, tako da budu bitiniji od mašina, ili će pak mašine pobediti?

LEAVE A RESPONSE

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *