Film

Serija Black Mirror – kritika modernog doba

Black Mirror (2011 – ) je britanska naučno–fantastična serija režisera Čarlija Brukera. Serija prikazuje moderno društvo u odnosu sa novim tehnologijama i njihovim uticajem na čoveka, ljudsko društvo i međuljudske odnose. Premijerno je prikazana pilot epizodaThe National Anthemna britanskom kanalu Channel 4, 2011. godine. Nakon velikog uspeha i popularnosti premeštena je na Netflix 2015, a ove godine prikazuje se peta sezona.

Epizode nisu međusobno povezane, nezavisne su po likovima, vremenu i prostoru, a radnje se odvijaju u sadašnjem vremenu ili bliskoj budućnosti. Neke epizode su malo mračne, sa određenom primesom satiričnog tona, ali svaka za sebe predstavlja mini film, tako da se može gledati bez redosleda.

Kao inspiracija za seriju po rečima autora poslužila je emisija The Twilight Zone.

Glavni motivi serije govore o tome kako ljudi doživljavaju tehnologiju, koliko su zavisni od tehnoloških dostignuća, te kako izgleda način života u kojme se preterano koriste tehnološka sredstva. Sam autor serije je izjavio da je namera bila da serija upozori na ospasnosti razvoja savremenih tehnologija i zavisnosti koje one stvaraju.

U nazivu, Crno ogledalo predstavlja površinu tj. ekran ugašenog mobilnog telefona ili računara; ogledalo asocira na odraz stvarnosti, a crna boja je simbol upozorenja.

Neke od epizoda imaju političke teme, tj. govore o odnosu politačara i medija i o sve većoj medijskoj manipulaciji. Čest motiv je i masa kojom se upravlja. Ona je pomalo hipnotisana dok gleda u ekrane i čeka nove vesti i nove priče u koje slepo veruje. Pojedine epizode na možda malo šokantan način prikazuju koliko se prosečan čovek ovog vremena hrani skandalima koji su mu nametnuti putem medija. Jedna od epizoda, na primer, prikazuje budućnost u kojoj se ljudi nalaze u sobama sa virtuelnim pogledima na svet. Preživljavanje se svodi na vožnju bicikla dok gledaju rijaliti programe i reklame i tako zarađuju za veštačku hranu i nove aplikacije. Osvrt je i na društvene mreže, ali tako da odu i korak dalje, pa ljudi putem specijalne tehnologije snimaju baš sve što im se dešava u životu.

Serija možda pomalo i na surov i uznemirujuć način prikazuje kako bi izgledao svet kada bi tehnologije preovladale a ljudi postali njihovi robovi.

Jedna od zanimljivijih epizoda je Ark Angel, druga epizoda četvrte sezone. Sam izraz Ark Angel predstavlja čip implant koji omogućava roditeljima da na taj način prate svoju decu. Previše zaštitnički nastrojena samohrana majka Marija, koju tumači Rosemarie De Witt, svojoj ćerki Sari (Brenna Harding) stavlja čip koji joj omogućava da je prati preko računara. Sistem se u početku pokazao uspešnim, mada se kasnije ispostavi da ima brojne nedostatke. Godinama kasnije, nakon smrti njenog dede, Sara je postala socijalno nesigurna i emocionalno nezrela zbog preterane zaštićenosti i nedostatka izloženosti stresnim situacijama. Dečiji psiholozi dolaze do zaključka da su to posledice čipa. Majka odlučuje da deaktivira čip, pošto on ne može biti uklonjen. Sara kreće u školu bez nadzora. U školi se sprijateljava sa školskim drugarom Trikom, koji joj pokazuje na internetu svet pornografije i terorizma. U petnaestoj godini počinju da se zabavljaju. Nakon jednog odlaska na jezero sa Trikom i nekoliko propuštenih poziva, zabrinuta majka ponovo aktivira čip na tabletu kako bi je locirala i tako saznaje o njenim seksualnim iskustvima, a kasnije i o upotrebi narkotika i neželjenoj trudnoći. U besu Marija gasi i pali čip, a konflikt se završava tako što kćerka udara majku tabletom za praćenje. Nećemo pomenuti kraj da se ne umanji radoznalost i užitak gledanja.

Ova epizoda se bavi temom porodice te uticaja tehnologija na vaspitavanje dece, kako one mogu pomoći tj. odmoći u podizanju dece sa aspekta preterane zaštite i takozvanog ’’držanja pod staklenim zvonom’’ i kako se može pogrešiti. A postavlja se i pitanje koliko danas, sa trenutno dostupnim tehnologijam pratimo, proveravamo i špijuniramo drage ljude i šta dobro može izaći iz toga?

LEAVE A RESPONSE

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *