Psihologija

Tehnofobija – strah od tehnologije

Nijedan od pronalazaka kroz istoriju nije izazvao toliko promene za tako kratko vreme kao što su to učinili elektronski uređaji i internet. Promene su nastale u svakom segmentu društva i kulture, ljudskih odnosa i uopšte načinu ljudskog funkcionisanja i navika. Promene su nastale neminovno i u samom čoveku, njegovom razmišljanju i pronalaženju svog stava prema savremenim tehnologijam. Ljudi pokušavaju da se uklope sa tako brzim razvojem.

Stoga su nastale dve krajnosti odnosa prema tehnologiji: na jednoj strani je osećaj popularno nazvan tehnolatija, i dijametralno suprotan osećaj tehnofobije.

Tehnofobija u suštini predstavlja iracionalni strah od savremenih tehnologija i javlja se iz doživljaja istih kao zla koje je stvorio savremeni čovek. Javlja se strah od svega što ima reč digitalno i uz to se pokreće lavina teorija zavera. Tehnofobija se rađa sa Industrijskom revolucijom kada se javljaju strahovi da će mašine preuzeti ljudske poslove i u potpunosti zameniti ljude. U 17. i 18. veku iz tehofobije su se dešavala uništenja mašina, tj. radnici su se nasiljem borili protiv mašina.

I u 19. veku sa novim pronalascima iz oblasti nauke i tehnike svet se počeo brzo menjati, a sve je bilo praćeno ljudskim strahom od novog i nepoznatog. Romantičarski pokret pokazuje osećanja prema ovim promenama u vidu straha, pa su stavljali maštu iznad razuma, osećanja iznad mehanike. A pesnici su naglašavali da je tehnologija šteti čistoti i savršenosti prirode.

A onda dolazi 20. vek u kome se dogodio Drugi svetski rat koji je pokazao da je strah bio opravdan. Atomske bombe bačene na Hirošimu i Nagasaki izazvale su lavinu strahova i pitanja šta će ostati od sveta ako čovečanstvo ima oružje koje dovodi do takvog uništenja.

Primere tehnofobičnih ideja možemo naći i u umetnosti gde se opisuje mračna strana i strahovi od tehnologije, kao na primer u fimovima poput Metroplis i u književnosti u delu Frankenštajn. Pisac Isak Asimov stvorio je pojam robotike i opisao strah da će roboti porobiti čovečanstvo, kao u filmovima poput Terminatora i Matriksa.

Zašto se javlja ovakav strah? Šta je to što plaši? I šta utiče na strah? Da li je to stepen obrazovanja i tehnološke nepismenosti i nepoznanice koja rađa strah? Postavlja se pitanje i životne dobi ljudi koji imaju tehnofobiju. Nekako je logično da mlađe generacije, koje su rođene u doba savremene tehnologije i koja odrastaju svakodnevno ih koristeći, nemaju ovaj strah. Možda je način prevazilažena ovog straha upoznavanje i suočavanje sa objektom koji ga izaziva. Ako opet pogledamo u istoriju videćemo da su se ljudi plašili novih ideja i novih viđenja nekih sada nama običnih rešenja i da je čovečanstvo vrlo često vizionare i izumitelje slalo na lomače i giljotine.

Tehnofobija ima dve vrste: Hardverska tehnofobija i Softverska tehnofobija. Prva predstavlja bojkot tehnologije u tolikoj meri da ljudi ne žele da imaju proizvode savremene tehnologije. Javlja se strah da bi sve te sprave mogle da progutaju individuu i unište ljudski duh i osećaj.

Softverska tehnofobija je strah koji se javlja kod osoba koje ipak koriste proizvode tehnoloških dostignuća, ali ih ne žele unapređivati već im je i postojeće dovoljno. To su na primer ljudi koji poseduju telefon ali ograničavaju njegovu upoterbu na telefonske razgovore i poruke.

Sve u svemu trebe naći meru između dve krajnosti potpunog oslanjanja i navike na tehnologije i straha od njih, a koji nikada nije dobar osećaj.

LEAVE A RESPONSE

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *