Psihologija

Tinejdžeri i komunikacija u eri pametnih telefona

Nova tehnologija donela je i nove načine komuniciranja. Njen uticaj u društvu je ogroman, tako da slobodno možemo reći da je u velikoj meri promenila svet u kojem obitavamo. Savremene komunikacije pretrpele su naročite promene kojima je posebno zahvaćena mlada populacija tj. tinejdžeri. Oni su sve više okrenuti online komunikaciji i korišćenju društvenih mreža kao što su Facebook, Instagram, Snapchat, ali i aplikacija poput Viber-a, WhatsApp-a, Messenger-a. Tako da, slobodno možemo reći da žive u virtuelnom svetu, jer društvene mreže su prihvaćene kao najjednostavniji i najprisutniji oblik komunikacije. Mladi se putem njih dopisuju, razmenjuju ideje, fotografije, video klipove, statuse. Tinejdžeri su gotovo prepušteni društvenim mrežama i istraživanja pokazuju da u proseku i do 8 sati dnevno provode ispred kompjutera, odnosno pametnog telefona. Zato ih popularno zovu internet ili digitalna generacija.

A kako tehnologija i moderni način komunikacije utiče na mlade naraštaje prilikom korišćenja elektronskih medija? Počnimo najpre od toga kako koriste jezik. Odgovor kaže da koriste govorni jezik tj. pišu kao što govore, što podrazumeva da su u onlajn komunikaciji vrlo često izostavljena pravopisna i gramatička pravila, a o stilskim kvalitetima teško da se može uopšte i govoriti. Ove negativne pojave utiču na pravilnost i lepotu upotrebe jezika. Predpostavlja se da će srpski jezik za 50 godina izgledati drugačije. Dodajmo i tome činjenicu da 98% mladih koristi latinično pismo. Dalje, u komunikaciji su prisutni i “smajlići” koji su jako popularni a služe za izražavanje emocija. Emocija se izraževa slikovnim znacima i sve se dešava ponovo na uštrb jezika i estetike u izražavanju. Jezik društvenih mreža poznaje i akronime tj. skrećene reči sačinjene od početnih slova reči, a koji su stranog porekla, kao na primer OMG, LOL, TB, GOMB. Skrećenice svakako narušavaju i jezičku lepotu i potiskuju naš jezik.

Osim na jezik, uticaj tehnologije kod mlade se odvija i na sociološkom i psihološkom planu. Preko društvenih mreža, oni se povezuju sa prijateljima, porodicom, školskim drugarima, dragim osobama. Mogu putem društvenih mreža organizovati humanitarne akcije, pokrenuti volotenterski rad, mogu sami biti kreativni pokretači i inspiratori mnogih delotvornosti. Pronalaze u tome često lični identitet i socijalne vrednosti. Ali isto tako nailaze na negativne pojave tehnologija i elektronskih komunikacija. One na jezičkom planu smo već istakli, ali na socio-psihološkom planu dešava se možda još snažniji uticaj elektronskih komunikacija koji briše granice virtualnog i stvarnog sveta. I tada se suočavamo sa paradoksalnim situacijom: na primer, u istom prostoru su mladi koji međusobno ne komuniciraju, jer su svi u virtuelnom svetu i uspostavljaju kontakt sa ljudima koji su miljama udaljeni.

U loše uticaje svakako spada seksting tj. namamljivanje mladih na seksualna zadovoljenja, što ih često izlaže nepoznatim opasnostima. Negativna pojava svakako bi bila i takozvana Facebook depresija koju izaziva poređenje sa ljudima koje smatraju boljim od sebe, mada ima i kontra efekata, tj. da se osete boljim od drugih. Neka istraživanja su pokazala da je ovoj vrsti depresije podložnija ženska populacija. Sve nas ovo upozorava da je potreban veliki oprez i budnost prilikom komunikacija na društvenim mrežama. Zato roditelji treba da budno prate tinejdžere i da im pomognu. Jer na internetu, kao i u životu, mogu se sresti i dobre i loše pojave.

LEAVE A RESPONSE

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *